ARTRITIS
Sve što treba da znate o artritisu
Većini ljudi kada spomenete artritis odmah pomisli da je to stanje koje pogađa starije ljude, međutim, postoje različitea vrste artritisa koji mogu da se jave ne samo kod starijih osoba već pogađaju ljude svih starosnih grupa.
ŠTA JE ARTRITIS?
Artritis je stanje koje izaziva upalu zglobova i može pogoditi svakoga, od male dece do starijih. Obično ga karakterišu bol u zglobovima i ukočenost koji čine kretanje bolnim i otežanim. Fizikalna terapija mnogim pacijentima pomaže da se efikasnije nose sa simptomima. U kombinaciji sa fizikalnom terapijom, zdravlje zglobova često se može poboljšati vežbanjem, lekovima tj medikamentoznom terapijom i pravilnim životnim navikama.
Artritis kroz istoriju:
Preko 100 miliona ljudi širom sveta dijagnostikovano je da imaju artritis ili neki oblik artritisa. Ovaj broj raste i očekuje se da će dramatično skočiti u narednim godinama.
Ali artritis nije nova pojava; ona muči čovečanstvo stotinama godina. Postoje čak i dokazi o stogodišnjim skeletnim ostacima artritisnih zglobova koje su naučnici pronašli prilikom iskopavanja.
Samo tokom poslednjih 100 godina, prikupljeno je dosta informacija i sada se više zna o mišićno-koštanom stanju i imunološkom sistemu, i ne samo to, zanimljvo je da su istraživači identifikovali više od 100 različitih vrsta artritisa. Mnoga zapaljenska stanja praćena groznicom i imunološkom disfunkcijom sada se razumeju kao stanja povezana sa artritisom, a više stanja se dodaje na ovaj spisak kako vreme odmiče.
Fizikalna terapija kod artritisa
Simptomi i vrste artritisa
Kao što je navedeno u početku ovog teksta, artritis karakteriše bol, ukočenost i oticanje u zglobovima, kao i smanjena pokretljivost zglobova. Ali artritis se pojavljuje u različitim oblicima, a uzroci artritisa variraju. Pored toga, upala artritisa može proizaći iz raznih stanja i bolesti, poput gihta, lupusa i fibromijalgije
Artritis se može podeliti u tri glavne kategorije. Evo nekih od najčešćih tipova:
Osteoartritis (OA) Takođe se naziva i degenerativna bolest zglobova, ovo je najčešće dijagnostikovan oblik artritisa. Osteoartritis nastaje kada se hrskavica unutar zgloba raspadne. Ovaj oblik artritisa najčešće pogađa kolena, kukove, donji deo leđa, vrat i ruke, a najčešće se javlja posle 40. godine.
Reumatoidni artritis (RA) Ova vrsta artritisa nastaje kada se sluzokoža u zglobovima upali i razdraži, uzrokujući oštećenje zgloba i bol. Najčešće se javlja u malim zglobovima u zglobovima, prstima i rukama. RA je autoimuna bolest koja obično pogađa u dobi između 30 i 50 godina. Žene su najčešće pogođene, mada deca takođe mogu razviti RA.
Juvenilni artritis (JA) To uključuje bilo koju vrstu artritisa koji pogađa decu mlađu od 18 godina. Šta uzrokuje da se artritis razvije u tako ranoj dobi nije poznato, ali se javlja češće kod devojčica nego dečaka. JA obično pogađa predeo oko skočnog zgloba, kolena, a može uticati i na kukove, vrat, vilicu i ramena. Postoji mnogo vrsta juvenilnog artritisa, od kojih je najčešći maloletni reumatoidni artritis ili JRA. Postoje tri specifična oblika ili juvenilni reumatoidni artritis: poliartikularni (mnogi zglobovi) JRA, poliartikularni (četiri ili manje zglobova) i sistemski napad (koji utiču na celo telo).
Uloga fizikalne terapije, lekova i vežbi u lečenju artritisa
Metode kojima se leči artritis prilično su napredovale tokom godina. Nekad se osteoartritis lečio samo aspirinom, termičkom terapijom tj toplotom, bandažiranjem tj. vezivanjem ili vezanjem bolnih zglobova kako bi se "zaštitili" zglobovi, ali, to često nanosi više štete nego koristi.
Danas fizijatri daju zglobu malo odmora, tj pokazalo se da umesto da se zglob imobilizuje i uopšte ne koristi, mnogo uspešnija terapija je da se ipak malo, kako kažu ipak koristi. Sada se primenjuje metoda "koristi ili izgubi" kada je reč o zglobovima zahvaćenim artritisom.
Sada se osteoartritis leči fizikalnom terapijom u kombinaciji sa vežbama, lekovima, injekcijama zglobova, ali i gubitak težine ima značajnu ulogu. Kako su u porastu i epidemija gojaznosti i artritisa, zbog načina života I hrane oko nas, veza između viška telesne težine i artritisa sada je jasnija nego ikad. Jedna od najboljih i novijih preporuka za lećenje osteoartritisa je mršavljenje i smanjenje opterećenja na zglobovima koji podržavaju svu dodatnu težinu, poput kolena i kukova.
Za reumatoidni artritis i druge upalne oblike artritisa, u novijoj istoriji je došlo do još značajnijeg napretka u lečenju. Sredinom 1900-ih, uvedena je upotreba kortikosteroida i oni su korišćeni kao primarni lek za reumatoidni artritis. Nažalost, u nekim slučajevima ovi lekovi imaju gotovo isto toliko nuspojava i rizika koliko i koristi.
Ako vi ili neko koga volite živite sa bolovima i ukočenošću u zglobovima, ne odlažite postavljanje dijagnoze, zakažite pregled fizijatra kod nas i uz pravi plan lečenja, većinom oblika artritisa može se efikasno upravljati.
U slučaju akutne povrede koja izaziva jak bol, potražite medicinsku pomoć što je pre moguće. Ako je bol manje ozbiljan, možete da se odmorite nekoliko dana da vidite da li će vreme rešiti problem. Ako simptomi potraju, obratite se lekaru.
Vaš lekar ili fizioterapeut će izvršiti detaljnu procenu kako bi utvrdio uzrok bola u i pružio vam mogućnosti lečenja fizikalnom terapijom.